Zapadne političke i medijske ustanove su proglasile raspad Miloševićevog režima u Jugoslaviji kao “Revolucija 5. oktobra”. Ali se samo u korumpiranoj i reakcionarnoj političkoj klimi, koju karakteriše gotovo potpuni nedostatak kritične misli, događaji u četvrtak mogu univerzalno prikazati kao “pad komunizma” i prelaz u demokratiju.
Događaji u Jugoslaviji predstavljaju politički zemljotres. U roku od 24 sata cela situacija je promenjena. Odlučujući elemenat u jednačini je bila iznenadno stupanje mase na scenu. Scene bujice ljudi koja se sliva u Beograd, štrajkovi, konfrontacije sa policijom, osvajanje parlamenta, zaokupili su maštu sveta. Koji je smisao događaja u Jugoslaviji? Kakva je priroda ovog pokreta? I kakav stav marksisti treba da zauzmu prema njemu?
I tako je na kraju “gvozdeni diktator Balkana” pao za samo par sati. NATO bombe koje su unazadile zemlju decenijama nisu uspele da postignu ono što je nekoliko sati masovnih protesta, i iznad svega, odlučujući, mali deo industrijalne radničke klase koji se priključio studentima i opozicionarima i srušio režim na ulicama.
Ono što se sada dešava u Makedoniji potvrđuje ono što smo oduvek govorili. Nema rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu dokle god se ne reše ekonomski i socijalni problemi. Kao što je Lenjin istakao, nacionalno pitanje je u suštini pitanje hleba. Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.
“Baš kao što se 19. vek završio izbijanjem Prvog svetskog rata 1914, rat koji je počeo na Kosovu, prvi u Evropi posle 1945, označava naš pravi ulazak u 21. vek. Vrlo je simbolično da treba da uđemo u novu eru na isti način, i manje-više na istom mestu, kao i prošlu… Događaji koji se tamo odvijaju odražavaju samo promenjeno ruho raznih međunarodnih aktera…” “Sjedinjene Američke Države su evidentno jedina ‘super […]
(Ovo je prevod dva članka objavljena u dnevniku Jang, u Lahoreu, u januaru 2000-te. Jang su glavne buržoaske dnevne novine sa tiražom od 750.000. Tekst je preuzet sa sajta In Defence Of Marxism)
Tokom NATO bombardovanja Srbije i Kosova propagandna mašinerija medija na zapadu, sa nekoliko časnih izuzetaka, poslušno je isticala frazu da je nužno koncentrisati vojne trupe devetnaest najmoćnijih nacija sveta, u cilju zaustavljanja “etničkog čišćenja” kosovskih Albanaca. Sve vesti su bile usmerene u pravcu opravdavanja svega što je NATO radio. U to vreme mi smo objavili seriju članaka objašnjavajući stvarne razloge bombardovanja: nametanje strateških interesa zapadnog imperijalizma Balkanu. Kada smo pisali […]
Prošlonedeljni balkanski samit u bosanskom glavnom gradu, Sarajevu, je bio odgovarajući epilog US-NATO ratu. Kao i sam rat, gde su najplemenitiji ljudski motivi korišćeni da opravdaju brutalni i unapred smišljeni napad na malu i slabu zemlju, sudar između retorike i pompe samita od prošlog petka, i stvarnosti nije mogao biti uočljiviji.
Štampa na Zapadu je u poslednje vreme forsirala opozicioni pokret koji se razvija u Srbiji. Najavljivali su blizak pad Miloševića još od kraja NATO-ovog bombardovanja. Stoga je 4. avgusta The Guardian objavio članak pod naslovom ‘Kampanja za isterivanje Miloševića se zahuktava’. Televizijski izveštaji su posebno insistirali na ovakvom uglu posmatranja stvari. Ali kada se pogleda stvarna situacija, dobija se kompletno drugačija slika.
U celom svetu, na svim kontinentima, u svim zemljama, radnici i narodi decenijama su prinudjeni da brane svoja prava na rad i život, da brane tekovine izvojevane vekovnom demokratskom borbom od napada svetskih moćnika koji su svojim interesima podredili sve vlade i sve međunarodne institucije.
Nakon lokalnih izbora u jesen ‘96. godine, neki od lidera opozicionih stranaka, udruženi u koaliciji “Zajedno”, su pozvali narod na ulice optuživši partije na vlasti za manipulacije izbornim spiskovima i krađu glasova. U svim većim gradovima u Srbiji, organizovane su demonstracije koje su trajale tri meseca. Svakodnevno su građani po hladnoći učestvovali u pretežno mirnim demonstracijama, izražavajući tako svoje nezadovoljstvo ne samo izbornim rezultatima već i celokupnom ekonomskom situacijom, staljinističkim […]
Poslednjih nekoliko godina, a naročito od kraja NATO agresije se često govori o demokratizaciji društva i okretanju zapadu. S obzirom da je nezadovoljstvo naroda politikom Miloševićevog režima svakim danom sve veće, a želja za njegovim zbacivanjem sve jača, i s obzirom na to da na političkoj sceni Srbije jedinu alternativu njegovom monstruoznom režimu predstavljaju nacionalističke i pro-kapitalističke partije, potrebno je da se pozabavimo perspektivom koju one pružaju. Reakcionarnost vladajuće klike […]