Svetska škola komunizma 2026. je najveći događaj koji je Revolucionarna komunistička internacionala (RKI) ikada održala. Sa 500 prisutnih uživo, 7.900 registrovanih za onlajn praćenje i hiljadama ljudi koji prisustvuju projekcijama širom sveta, procenjujemo da se više od 10.000 ljudi prijavilo za učešće na ovaj ili onaj način u ovogodišnjoj Svetskoj školi komunizma.
[Pratite sve sesije ovogodišnje Svetske škole ovde]
Učesnici su se prijavili za našu školu iz preko 130 zemalja, a 4.400 njih se prijavilo izražavajući želju da se pridruži RKI.
Drugovi su organizovali projekcije Svetske škole od Dalasa do Delhija, sa stotinama prisutnih. U Danskoj, drugovi su organizovali „Nordijsku školu“ sa 250 ljudi, nedelju dana dug događaj za praćenje Škole, pun sporta, muzike i aktivnosti.
Alpi su takođe bili puni diskusija dugo u noć, jer je švajcarska sekcija RKI organizovala 130 komunista da provedu celu nedelju kampujući u živopisnom okruženju kako bi gledali prenose Svetske škole uživo.
Usred krizom najnapunjenije epohe u istoriji kapitalizma, ostatak „levice“, bez perspektive ili jasnih ideja, tuguje u očaju. Nasuprot tome, Svetska škola je bila bastion revolucionarnog optimizma i odlučnosti, upravo zato što je bila škola jasnih ideja.
Slogan događaja sumirao je naš cilj: „Snaga ideja“. Tokom celonedeljenih diskusija, sa preko 20 sesija koje su uživo prenošene komunistima širom sveta, cilj ove nedelje bio je da se rasplamsa strast među mladim komunistima za široke, moćne ideje marksizma, ideje koje su vitalno oružje potrebno mladim revolucionarima da sruše kapitalizam.
Svetska škola komunizma će se nesumnjivo pokazati kao odskočna daska za dalji napredak RKI, jer smo sebi postavili neposredni cilj da postanemo 10.000 organizovanih revolucionarnih komunista na međunarodnom nivou.
Možda nijedna druga brojka ne daje jasniju sliku o tome kuda ide naša Internacionala izlazeći iz ove Škole sa zapanjujućom finansijskom kolekcijom, gde smo skupili preko 700.000 evra.
Propast društvenog uređenja
Početni zalet dao je Alan Vuds, vodeći drug i teoretičar RKI-ja, koji je postavio temelje na uvodnoj sesiji analizirajući burnu svetsku situaciju u kojoj živimo.
Počeo je povlačenjem paralele između našeg sveta, poslednjih dana antičkog Rima i haotičnog sloma feudalnog poretka. Baš kao i tada, svet kao da se raspada u ratove, glad, genocide, dok razvratna, parazitska elita postaje bogatija nego ikad.
Mnogima se tada činilo da stiže kraj sveta. Ali, kao što je Alan objasnio: „Nije bio kraj sveta. Bio je to kraj određenog sistema eksploatacije.“
Urušavanje životnog standarda, imperijalistički rat, genocid, Epstin skandal, štednja – Alan je presekao haos da bi objasnio da se iza svih ovih užasavajućih simptoma krije činjenica da kapitalizam odavno više ne donosi napredak čovečanstvu.
Ali ova paklena situacija ima svoju suprotnost u svesti radnika, mladih ljudi i siromašnih širom sveta. Dok je Škola bila u sesiji, u pakistansko-okupiranom Kašmiru odvijala se revolucionarna borba na život i smrt. Paras, vodeći komunista iz pakistanske sekcije RKI, opisao je hrabrost masa:
„Izgubile su strah od smrti. Majke ljube čelo svojih sinova i šalju ih u borbu protiv brutalnosti državne represije.“
Škola je poslala poruku internacionalističke solidarnosti masama Kašmira. Bezrezervno šaljemo našu podršku onima koji se bore za svoju slobodu.
„Kada se mase mobilišu, nijedna sila na zemlji ih ne može zaustaviti“, objasnio je Paras. Ali u Kašmiru, kao i u svim revolucijama, „potrebno im je i vođstvo koje ih može odvesti do pobede, a to sada nedostaje u Kašmiru.“
Naš hitan zadatak je da izgradimo to vođstvo u svakoj zemlji na planeti.
Nema nedostatka materijala. Podrška komunističkim idejama raste svuda. Antonio Balmer iz Revolucionarnih komunista Amerike (RKA), na primer, naveo je anketu koja je pokazala da 21 odsto Amerikanaca ima povoljan stav prema komunizmu, uključujući 38 odsto mladih ljudi. Ovo, u „utrobi zveri“, domu Crvenog strašila!
Snaga ideja
Usred ove epohe rata, revolucije i kontrarevolucije, može biti iznenađujuće da će komunisti posvetiti nedelju dana političkoj diskusiji o temama poput umetnosti, filozofije i istorije.
Alan je uporedio Svetsku školu sa Lenjinovim opsežnim proučavanjem Hegela tokom velikog imperijalističkog pokolja u Prvom svetskom ratu.
„Šta je Lenjin radio? Oštrio je svoje noževe… proučavajući dijalektiku i marksističku filozofiju. I vi morate slediti njegov primer.“
Više od 20 diskusija tokom nedelje obuhvatilo je celu širinu marksističke teorije. Sesije poput „Multipolarnost i marksizam: Kako se komunisti bore protiv imperijalizma“ i „1929. i Velika depresija“ pripremile su drugove da odgovore na goruća pitanja koja se danas postavljaju mladim revolucionarima.
Ali druge, poput „Marksizam i umetnost“ i „Šostakovič: Muzički glas ruske revolucije“, imale su za cilj da upoznaju nove i stare komuniste sa blagom ljudske kulture koje je danas rezervat manjine. Alan je zaključio svoj govor na temu „Marksizam i umetnost“ rekavši:
„Ne bi trebalo da budemo uski. Trebalo bi da prihvatimo svim srcem i svom dušom svu ljudsku kulturu, sav ljudski život. Trebalo bi da podignemo svoje horizonte ka velikom cilju: konačnoj pobedi proletarijata i uspostavljanju svetske komunističke zajednice u kojoj će umetnost i kultura konačno postati vlasništvo celog čovečanstva.“
Škola se takođe bavila važnim pitanjima istorije. Dok je Tramp slavio 250. godišnjicu SAD trkama na motociklima i rvanjem, RKA je proslavila vraćanjem ovog revolucionarnog događaja u svoje ruke, koji je američka vladajuća klasa dugo iskrivljavala. Džon Piterson, vodeći član RKA, predstavio je svoju knjigu „Revolucija i kontrarevolucija u Americi: Marksistička perspektiva“.
Nije iznenađujuće da je američka sekcija prodala preko 100 primeraka knjige tokom cele nedelje.
Slično tome, Ben Glinjecki je govorio o britanskom generalnom štrajku koji je, pre 100 godina, skoro doveo Britaniju do revolucije. Dok je britanska vladajuća klasa potpuno zakopala ovaj odlučujući trenutak u istoriji radničke klase, mi komunisti polažemo pravo na njega. Njegova knjiga, „Komunistička istorija britanskog generalnog štrajka“, rasprodata je!
Jedno od najznačajnijih predavanja nedelje bilo je na temu „Lenjin i Trocki: Za šta su se stvarno borili“, koje je predstavio Niklas Albin Svenson. Ovo se poklopilo sa novim izdanjem istoimene knjige Alana Vudsa i Teda Granta, koja se može kupiti na Velred Buks ovde.
Prvobitno objavljena 1969. godine, da bi se povezala sa mladim komunistima razočaranim staljinizmom, ova knjiga majstorski obnavlja prave ideje Lenjina i Trockog, koje su bile toliko iskrivljene. Njeno novo izdanje nije moglo doći u bolje vreme, jer povezuje najbolje tradicije naše prošlosti sa ogromnim zadacima u našoj budućnosti. Drugovi su jedva čekali da je dobiju, i bila je ubedljivo najprodavanija knjiga nedelje.
Ovo je samo delić. Nijedan izveštaj ne bi mogao da obuhvati celu širinu ideja obrađenih na Školi. Umesto toga, upućujemo čitaoca na kompletne snimke svih predavanja, navedene na kraju ovog izveštaja.
Ali, da bismo pružili samo jedan pokazatelj želje za marksističkom teorijom koju je Škola izazvala, Velred Buks – izdavačka kuća RKI – prodala je učesnicima revolucionarne literature u vrednosti od 5.900 evra. Ovo je daleko više od iznosa koji je Velred prikupio u poslednje dve godine – to je oko 25 procenata više od onoga što smo prikupili na prošlogodišnjem Svetskom kongresu.
Marširanje uz istoriju
Poslednjeg dana, Ben Kari – iz Internacionalnog sekretarijata RKI – dao je inspirativan izveštaj o uspesima koje je RKI napravila u dosadašnjoj godini.
Ovogodišnja Svetska škola bila je kvalitativno drugačija od onih iz prošlosti. Ben je objasnio da, kako se svetski događaji neizbežno kreću u pravcu revolucije, i kako se to odražava u svesti naše klase, mi rastemo zajedno sa istorijom.
Godine 2023, RKI je pravilno identifikovala rastući trend ka komunizmu, posebno među mladima. Tada, kada smo pokrenuli kampanju „Da li si komunista?“ i smelo postavili zastavu komunizma, bilo nas je 4.400 drugova i drugarica. Danas, nakon tri godine predanog rada drugarica i drugova RKI na međunarodnom nivou, ima nas 8.700.
Od pokretanja RKI 2024. godine, 15 naših sekcija je poraslo za više od 25 procenata, sedam sekcija je poraslo za više od 50 procenata, tri su se više nego udvostručile. Meksička sekcija se utrostručila. U stvari, sa 111 drugova u 2021. godini, danas je eksplodirala na 630. Dok je Ben čitao današnji broj meksičkih članova, jedan meksički drug u publici je ispravio brojku na 650 – takav je tempo rasta u meksičkoj sekciji.
U čemu je tajna? Kao što je Andrea iz irske sekcije RKI – koja je takođe brzo porasla sa 11 na 82 člana za tri godine – objasnio rečima koje važe za celu Internacionalu:
„Nema posebnog recepta… Objektivni uslovi su ti koji guraju hiljade mladih ljudi u pravcu komunizma. I upravo to, u kombinaciji sa fokusom na marksističku teoriju i perspektive, smelom orijentacijom ka mladima i odlučnošću da postignemo sve ciljeve koje sebi postavimo. To je ono što gradi RCI u Irskoj.“
Ali mi ne težimo samo da izgradimo veliku organizaciju. Naši zadaci su ogromni. Kao što je objasnio Hamid Alizade iz Internacionalnog sekretarijata, „borimo se da predvodimo svetski komunistički pokret!“
Već su naši drugovi uvučeni u ogromne klasne bitke – poput drugova u Mineapolisu koji su intervenisali u generalnom štrajku protiv ICE-a, ili pakistanske sekcije koja, kako je Hamid objasnio, „pokušava da gradi usred vrtloga revolucije i kontrarevolucije“ u Kašmiru.
Naš preovlađujući zadatak je da transformišemo stotine novih, mladih komunističkih regruta u profesionalne, obučene revolucionare. U boljševike.
Postoji samo jedan način da se to uradi: inspirisanje i naoružavanje drugova revolucionarnim idejama marksizma. Taj odnos prožimao se kroz školu. I to nije samo usko pitanje strategije i taktike. Kao što je Ben poentirao u zaključku svog izveštaja:
„Postoji nit koja svakog od nas povezuje sa istorijom, postoji i milion drugih niti, tapiserija, marksizam se ne bavi usko samo politikom i klasnom borbom. On obuhvata umetnost, poeziju i književnost. Nauku, drevnu istoriju, filozofiju. Svaku oblast ljudskog znanja i iskustva. Jedini način da se naelekstriše partija i obrazuju pravi kadrovi jeste da se diskusija o idejama proširi u najvećoj mogućoj meri.“
Na osnovu ovih ideja, širom sveta, različite grupe i delovi RKI zajedno marširaju napred.
Uzdizanje na nivo zadatka
Uslovi se pripremaju za svetsku revoluciju. I mi se pripremamo. Mnogo toga predstoji, kako u pogledu onoga što svetski događaji imaju da ponude – pokreti poput onih u pakistansko-okupiranom Kašmiru, doći će u svaku zemlju u budućnosti – tako i u pogledu onoga što mi u RKI moramo postići ako želimo da igramo ulogu kojoj težimo.
Ako postoji jedna stvar koju možemo zaključiti iz ovogodišnje Svetske škole, to je sledeće: istorija baca rukavicu. Ona revolucionarima stavlja težak zadatak, a to je da stvore vođstvo sposobno da osvoji svet, da uništi kapitalistički sistem i uspostavi socijalističku budućnost. RKI teži da se uzdigne na nivo tog zadatka.
Hamid je završio nedelju pričom o trockistima Leve opozicije koji su dali sve za stvar komunizma. U to vreme, marš njihovih ideja – lenjinizma – nasilno su zaustavili staljinisti. Ali danas, preko RKI, ponovo možete čuti njihov marš:
„Naš marš još uvek nije nadmoćan. Ali mi smo definitivno glasniji i više ne marširamo protiv struje. A zadatak ove škole je da nas hrani potrebnim idejama i inspiracijom da udvostručimo naše napore i nastavimo naš put. Sa snagom i uverenjem da je došlo vreme za naše ideje. Ako to učinimo, rašćemo i naš marš će postati nadmoćan. I osvetićemo se istoriji, ne samo za boljševike i Levu opoziciju, već za sve one koji su žrtvovani u klanici klasnog društva.
„Drugovi i drugarice, naše vreme dolazi. Težimo ka njemu svim našim snagama. Jer budućnost pripada nama.“
