Drug Ehsan Ali, predsednik Avami akcionog komiteta (AAC) Gilgit – Baltistana i vodeći član Revolucionarne komunističke partije iz Pakistana, uhapšen je u noći 10. marta u svom domu u Gilgitu, nakon što mu je policija upala u kuću i izvršila pretres. Ubrzo potom, policija je pretresla i domove još nekoliko lidera AAC-a, a do sada su uhapšene još četiri osobe: Nusrat Husein, Mehbub Vali, Advokat Nafes i Mehar Ali. Protiv njih su podignute optužnice organizovanja sastanka rukovodstva AAC-a tokom iftara, kako bi razgovarali o radu komiteta i planirali naredne proteste protiv pljačke prirodnih bogatstava Gigligit – Baltistana. Drugovi Ašar Šah i Vahid Hasan iz RCP-a, takođe su optuženi u tom policijskom postupku, a sprovedene su racije kako bi bili uhapšeni.
Svi navedeni vodeći članovi terete se na osnovu Zakona o borbi protiv terorizma, kao i članova 153-A i 506 pakistanskog Krivičnog zakonika, koji se odnose na krivična dela podsticanja nasilja. U samom policijskom zapisniku navodi se da su planirali da mobilišu ljude za protest protiv pljačke prirodnih bogatstava Gilgit – Baltistana. Prosto rečeno, njihov „zločin“ je pokušaj organizovanja građana kako bi protestovali i borili se za svoja prava, zbog čega su optuženi za terorizam.
Na osnovu ovog slučaja jasno je stanje demokratskih prava u Pakistanu i Gilgit – Baltistanu, gde je čak i organizovanje protesta postalo krivično delo. Štaviše, vladajuća klasa u Pakistanu sada napada narod kao nikada ranije i odlučna je da ućutka svakoga ko pokušava da razotkrije zločine koje vrši. Kao izgovor za sužavanje već ograničenih prava koristi se rat koji trenutno potresa region.
Ehsan Ali i drugi vodeći članovi AAC- a, uhapšeni su i prošle godine, kada su mesecima bili mučeni i ponižavani. Pušteni su tek nakon velike kampanje solidarnosti u Gilgit – Baltistanu, Pakistanu i širom sveta, koju su organizovali članovi Revolucionarne komunističke internacionale (RKI). Kampanja je primorala vlasti da ih puste na slobodu.
Prošle godine, vladajuća klasa iskoristila je sukob sa Indijom kao izgovor za obračun sa masovnim pokretima širom zemlje. Sada joj novi povod za ograničavanje osnovnih prava stanovništva pruža rat u Iranu i u zemljama Persijskog zaliva, izazvan američkim imperijalizmom.
U međuvremenu, vladajuća klasa sprovela je najveće povećanje cene goriva u istoriji zemlje: cena benzina podignuta je za 55 rupija po litru. Ovaj nagli skok cena doneće naftnim kompanijama u Pakistanu oko 113 milijardi rupija vandrednog profita. Trošak poskupljenja mogao je biti prebačen na krupni kapital kroz veće poreze, ali je čitav teret prebačen na leđa običnog naroda, što je dodatno pogoršalo ionako težak položaj mnogih. Siromaštvo, nezaposlednost i opšta beda dostigli su nove razmere.
U ovakvim okolnostima, vladajuća klasa pokušava da uguši svaki vid neistomljeništva i svaku političku aktivnost koja ukazuje na nepravde u zemlji. Sve mejnstrim političke partije već su poklekle i podržavaju vladajuću klasu. Nijedna od njih ne zastupa interese radnih ljudi, niti nudi drugačiju perspektivu. Stoga, RCP Pakistan iznosi sopstven program i pokušava da izgradi snage koje bi se suprotstavile represivnom i eksploatatorskom kapitalističkom sistemu u zemlji. Istovremeno, partija vodi borbu protiv potčinjenosti američkom imperijalizmu, sada već obeležju vladajuće klase Pakistana.
Upravo zbog toga je 8. marta poveća jedinica lokalne policije upala u sedište RCP-a u Lahoru. Kancelarija je bila zatvorena tokom celog dana kako bi se sprečilo održavanje planiranog skupa povodom Međunarodnog dana žena.
Predviđeno je da se sastanak održi u prostorijama kancelarije, zbog čega nije bilo potrebno tražiti poslebnu dozvolu. Ipak, vlasti su ga nasilno sprečile pod izgovorom da organizatori nemaju odobrenje nadležnih organa, čime je onemogućena rasprava o problemima sa kojima se suočavaju radne žene u Pakistanu.
Na osnovu gorepomenutog, jasan je autokratski karakter države koja građanima uskraćuje osnovna demoktratska prava. Svi ovi događaji dešavaju se u trenutku kada Lahor ima prvu ženu na funkciji glavnog ministra u svojoj zemlji. Bez obzira na pol, predstavnici vladajuće klase podjarmljuju radničku klasu kako bi štitili interese bogatih.
RCP je takođe objavio da će ovogodišnji Međunarodni dan žena biti posvećen ženama iz Beludžistana, koje trpe brutalnu represiju pakistanske države. Pitanje nestalih osoba u Pakistanu nije novina; politički aktivisti bivaju oteti od strane državnih organa, nikada se ne pojavljuju pred sudom, a tek nakon mnogo godina porodice dobiju vest da su ubijeni. Danas se među nestalima sve češće nalaze i žene. Takođe, vođe Beludžanskog Komiteta za jedinstvo (Baloch Yekjehti Committee), mlade aktivistkinje, nalaze se u pritvoru već više od godinu dana i još uvek nisu puštene na slobodu.
Uprkos represivnoj i reakcionoj atmosferi, članovi RCP-a uspeli su da organizuju skupove povodom Međunarodnog dana žena u više od deset gradova širom zemlje. Paralelno se nastavljaju i kampanje solidarnosti sa borbama radnika i potlačenih slojeva društva.
RCP je takođe javno osudio američki i izraelski imperijalizam, odgovoran za pokretanje surovog rata protiv Irana. Iran ima pravo na samoodbranu od ovog napada. Partija naglašava da jedino narod Irana ima pravo da menja politički režim u svojoj zemlji. RCP je i ranije podržavao masovne pokrete u Iranu protiv režima mula, koji je gušio demokratska prava radničke klase, naročito žena.
U ovom ratu, radničkoj klasi u Iranu jasno je da je američki imperijalizam najveći neprijatelj iranskog naroda i da se protiv njega mora boriti. Jedini način da se porazi američki i izraelski imperijalizam i povede ovako presudan rat, jeste ukidanje kapitalizma u Iranu, preuzimanje ključnih sektora privrede pod demoktrasku kontrolu radničke klase i izgradnja socijalističke planske ekonomije i radničke države.
Ovakve ideje nailaze na odjek i među naprednijim slojevima radništva u Pakistanu, gde postoji duboko neprijateljstvo prema američkom imperijalizmu i snažna solidarnost sa narodima Irana i Palestine koji trpe posledice imperijalističke politike. S druge strane, pakistanska vladajuća klasa ostaje bliski saveznik Sjedinjenih Država, do te mere da je čak dva puta nominovala Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir.
Ta podređenost ponovo je postala očigledna kada su masovni protesti protiv američkog rata u Iranu bili ugušeni u Gilgit – Baltistanu. Tokom protesta ubijeno je više od četrnaest ljudi, uglavnom u Gilgitu i Skarduu. Demonstracije su organizovale šiitske verske ogranizacije koje imaju bliske veze sa Iranskim režimom.
Avami akcioni komitet i RCP osudili su brutalnost državnog aparata prema demonstrantima, a Ehsan Ali je, sa drugim liderima AAC-a, posetio povređene u lokalnoj bolnici. On je takođe upozoravao na pokušaje podsticanja sektaškog nasilja u Giglit – Baltistanu i radio na očuvanju mira okupljajući ljude iz različitih društvenih grupa. Ipak, paradoksalno, upravo je on optužen za podsticanje nasilja, dok su oni koji su odgovorni za smrt četrnaest demonstranata i dalje na slobodi.
Na osnovu svega jasno je da pakistanska vladajuća klasa sve otvorenije služi interesima imperijalističkih sila, nadajući se novim finansijskim koristima i ugovorima tokom ovog rata. Sličan obrazac mogao se videti i prethodnih decenija, kada je Pakistan slepo sledio američki imperijalizam u ratovima u Avganistanu.
Ti ratovi odneli su živote stotina hiljada ljudi i doneli bedu milionima. Ipak, generali, političari i drugi predstavnici vladajuće klasa iz njih su izvukli ogromne profite. I danas vladajuća klasa očekuje nove privilegije i bogatstvo iz ovog sukoba, dok će napadi na radničku klasu postajati sve brutalniji.
RCP je odlučan da se suprotstavi ovoj represiji i nastaviće borbu za oslobađanje naših drugova u Gilgit – Baltistanu. Nastavićemo i borbu protiv samog izvora ove brutalnosti, kapitalističkog sistema. Jedini izlaz za čovečanstvo, jeste zbacivanje ovog sistema kroz socijalističku revoluciju.
Pozivamo radnike širom sveta da izraze solidarnost sa našom borbom i da protestuju protiv brutalnosti pakistanske države koja je nepravedno zatvorila naše drugove i izlaže ih teškoj represiji.
Napad na jednog je napad na sve!
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
Sloboda za Ehsana Alija!
Oslobodite sve političke zatvorenike!
Tekst je objavljen 12. marta 2026.
