Sedmog januara, Rene Nikol Gud je na ulici južnog Mineapolisa ubio ICE agent. Ona je bila majka troje dece, i živela je samo par blokova od mesta na kome je upucana.
Ovaj napad je izazvao bes, hiljade građana Mineapolisa okupilo se kako bi joj odalo poštu i protestovalo protiv terora koji ICE sprovodi. Ovi protesti su se već raširili po celoj Minesoti, i u mnoštvo gradova širom zemlje.
Donald Tramp i sekretarka unutrašnje bezbednosti, Kristi Noem, hitro su stali u odbranu ubice, ICE agenta Džonatana Rosa, opisavši Gudovu kao „unutrašnjeg teroristu“. „Ponašala se užasno,“ rekao je Tramp „a onda ga je [Rosa] pregazila kolima.“ Noemova tvrdi da je Gudova svoj automobil iskoristila kao „oružje“ i da ju je Ros smrtno ustrelio iz „samoodbrane“.
Dokazi u formi video zapisa i svedočenja očevidaca ukazuju na nešto sasvim drugačije. Video snimak prikazuje ICE agenta koji presreće i uznemirava Gudovu, čak pokušavajući da otvori vrata njenog auta. Dok ona pokušava da maneveriše vozilom kako bi pobegla, Ros u nju puca tri puta, i njeno vozilo udara u parkiran automobil. Potom federalni agenti, uključujući Rosa, uskaču u svoja vozila i beže s mesta zločina pre nego što stigne hitna pomoć.
Federalne vlasti tvrde kako je Gudova zakačila Rosu ruku tako da mu je nanela povrede koje su zahtevale šavove. Čak i da je to istina, teško da je to zločin koji zavređuje momentalno pogubljenje na ulici. Ovo je ništa drugo do ubistvo odobreno od strane države.
Gudova nije bila nikakav unutrašnji terorista. Pravi teroristi su ICE agenti i vladajuća klasa koja im je dala odrešene ruke – ista vladajuća klasa koja aktivno naoružava izraelsku genocidnu državu i bombarduje civile u Venecueli.
Trampovo raspoređivanje ICE agenata i pripadnika Nacionalne garde širom države bilo je svesna i namerna provokacija. Njihovo nepoželjno prisustvo moralo je prouzrokovati smrtonosne okršaje. Otkako je Tramp započeo svoju kampanju sprovođenja terora, ICE agenti su upucali 16 ljudi, a još 15 pretili pištoljem. Gudova je četvrta ubijena osoba. Dan nakon njenog ubistva, ICE agenti su upucali bračni par u Portlandu, u Oregonu.
Novi talas ICE terora
Smrtonosna pucnjava usledila je nakon Trampovog saopštenja da je dodatnih 2000 federalnih agenata na putu za Mineapolis. Da pojačava ICE mobilizaciju u Minesoti i targetira somalijske radnike nakon optužbi za prevaru koje su se odnosile na određeni broj ljudi u somalijskoj dijaspori.
Jasno je – vladajuću klasu nije briga ni za kakvu prevaru. Sam Tramp je pomilovao više prevaranata koji su se na sudu izjasnili kao krivi po sličnim optužbama. Pravi prevaranti i kriminalci su niko drugi do ljudi koji stoje iza ICE mobilizacije.
Svrha ovog novog talasa ICE terora jeste da bude diverzija za sve goru ekonomsku situaciju i Trampovu nesposobnost da reši bilo koji od problema s kojima je radnička klasa suočena – što se odražava u anketama koje pokazuju brzo opadajuću podršku za predsednika.
Tramp koristi Somalijce, i radnike imigrante generalno, kao žrtvenog jarca, pokušavajući da okrene radnike jedne protiv drugih. Kapitalistička država kažnjava i teroriše radnike imigrante kako bi erodirala nadnice i uslove rada za sve. Ovo su metode klasnog ratovanja našeg neprijatelja. Moramo odgovoriti sopstvenim metodama klasne borbe.
Borba protiv ICE klasnom borbom
Imigranti nisu odgovorni za krizu s kojom se danas suočavamo. Jedini u koje treba upirati prstom jesu kapitalisti i njihov sistem koji nam pred očima propada. Radnici se ICE teroru moraju suprotstaviti militantnom odbranom, i borba protiv ICE mora biti borba protiv sistema u njegovoj celosti.
Povreda jednog je povreda svih nas, i radnički pokret ima odgovornost da ovu borbu predvodi. Postojeće sindikatsko vođstvo je u poziciji da upravo to i uradi. Preko 300.000 radnika u Minesoti organizovano je u okviru AFL-CIO (Američko udruženje radnika i Kongres industrijskih organizacija), uključujući i Mineapolisku regionalnu radničku federaciju od 80.000 članova. Vođe sindikata radnike migrante podržavaju rečima, ali zasad izostaju konkretne akcije poput blokada, štrajkova i masovnih protesta protiv ICE.
Sindikati u Mineapolisu bi trebalo da mobilišu radnike, organizuju neorganizovane i uspostave radničke komitete za samoodbranu u svakom komšiluku i na svakom radnom mestu targetiranom od strane ICE. Ovi komiteti za samoodbranu mogli bi da iniciraju okupljanje na kome će se izglasati vođstvo na nivou čitavog grada, i da koordinišu napore da se ICE iz Mineapolisa u potpunosti protera.
I ne bismo tu smeli da se zaustavimo. Slični komiteti bi morali da se organizuju u svakom većem gradu u zemlji kako bi se konačno zaustavio ICE teror i zbacio kapitalistički sistem koji je omogućio da do njega dođe.
Tradicija borbe
Mineapolis ima bogatu istoriju klasne borbe i ove metode su ovde uspešno korišćene i pre. Tokom generalnog štrajka Timstera (Međunarodnog bratstva vozača – sindikat kamiondžija) u Mineapolisu 1934. godine, policija je upucala 67 ljudi na piketskoj liniji na „Krvavi petak“, 20. jula. Mnogi su bili samo prolaznici, a većina povređenih bila je upucana u leđa. Ubijena su dva radnika: Henri Nes i Džon Belor.
Kao odgovor na ovo, lokalna organizacija Timstera označena brojem 574 spojila se sa sindikatima širom grada kako bi koordinisali jednodnevni štrajk svih radnika transporta. To je uključivalo vozače autobusa koji su odbili da prevezu pripadnike Nacionalne garde koji su bili mobilisani kako bi razbili štrajk. Skoro 40.000 ljudi, što je oko 10% populacije čitavog grada, 24. jula prisustvovalo je sahrani Henrija Nesa, i ceo Mineapolis je zbog toga bio de facto blokiran.
Po rečima Farela Dobsa, jednog od vođa štrajka i člana Komunističke lige Amerike, „Nigde se nije video nijedan pandur, dok su se sumorne hiljade okupljale.“ Policija se krila, obeshrabrena i nemoćna suočena s koordinisanom i diciplinovanom radničkom klasom.
Lekcije štrajka iz 1934. su jasne. Kapitalistička klasa i njihova država su visokoorganizovani. I nama radnicima je potrebna takva organizovanost kako bismo se njihovoj sili suprotstavili sopstvenom. Vođstvo Komunističke lige Amerike bilo je ključno za pobedu Timstera te 1934. godine. Revolucionarni komunisti Amerike grade istu takvu partiju danas, u kontaktu s našim drugovima u celom svetu u Revolucionarnoj komunističkoj internacionali.
Nepoverenje prema Demokratskoj partiji i sudovima
Od pucnjave, gradonačelnik Džejkob Frej i guverner Tim Valc su zatražili kompletno uklanjanje ICE. Ali njihove su reči prazne. Nijedan od dvojice demokrata nije preduzeo ništa kako bi zaštitio radnike migrante. Ako išta, dali su težinu Trampovim rasističkim optužbama protiv Somalijaca.
I demokratska i republikanska administracija napale su radnike migrante. Gotovo 4,4 miliona migranata je deportovano pod Bajden-Haris režimom. Razlika između Trampa i demokrata jeste što se demokrate trude da migrante deportuju relativno tiho, dok Tramp orkestrira dramatične scene kako bi se skrenula pažnja s čitavog niza njegovih neuspeha i ponovo okupile i inspirisale sve malobrojnije MAGA pristalice.
Frej je posavetovao Mineapolis da „na mržnju koju donosi ICE odgovore s ljubavlju“. I Frej i Valc su pozvali na „mir i staloženost“. ICE je ubio Rene Gud manje od jedne milje udaljeno od mesta na kome je Flojd ubijen pre šest godina, a stanovnici Minesote nisu zaboravili da je Tim Valc pozvao Nacionalnu gardu tokom nereda 2020. godine. Sada je ponovo mobilisao Nacionalnu gardu, i ona je spremna da se aktivira u suzbijanju anti-ICE protesta.
Ne možemo se osloniti ni na sudove da zadovolje pravdu za Rene Gud i zaustave ICE teror. Na kraju krajeva, sudovi su ti koji održavaju eksploatatorski odnos između radnika i kapitalista. Ne moramo tragati dalje od presude date Dereku Šouvinu – policajcu koji je ubio Flojda. Bio je osuđen i zatvoren , ali policijsko nasilje motivisano mržnjom i dalje seje haos po gradovima širom zemlje. Bezbednost i pravda mogu biti zagarantovani samo od strane organizovane i mobilisane radničke klase.
Ove reči su izgovorene na sahrani Henrija Nesa, i ostaju istinite i dan danas:
„Život našeg ubijenog brata tipičan je život svakog radnika. Društveni sistem mu nikada nije pružio šansu. Postoji samo jedan put, samo jedna borba u kojoj radnik zaista ima neki interes. To je borba rada naspram kapitala… Borba protiv opresije nije lak zadatak. Na strani šefova su policija, vojska, sudovi. Gradonačelnik Mineapolisa ne smatra živote onih koji štrajkuju vrednim zaštite. Jedino što je njemu važno jeste zaštita vlasništva šefova, zaštita njihovog prava da radnike drže porobljenim, s niskim nadnicama i mizerne… Braćo, sestre, dok budemo napuštali ovu demonstraciju, moramo u srcima biti čvrsto i neosporivo rešeni da nastavimo borbu našeg brata Nesa. Ne smemo ga izneveriti. Moramo se osvetiti za njegovo ubistvo. To ćemo i učiniti ako se budemo borili da pobedimo ovaj štrajk, ako se budemo borili da zbacimo eksploatatore sa svojih leđa i uspostavimo novi društveni poredak u kome radnik može da uživa u plodovima svog rada.“
Povreda jednog je povreda svih nas!
Organizovan rad se mora priključiti borbi!
Samoodbrana radnika na svakom radnom mestu i u komšiluku na meti ICE!
Bez vere u demokrate! Dole s obe vladajuće partije!
Momentalna amnestija i puna prava za sve nedokumentovane imigrante i njihove porodice!
Izgradimo komunističku partiju koja može da pobedi ICE i kapitalistički sistem jednom za svagda!
