Početkom februara, dok je Tramp gomilao svoju armadu u Persijskom zalivu, dok su se ljudi u Minesoti upuštali u direktnu borbu sa ICE-om, dok su zločini vladajuće klase otkriveni u Epstinovim dosijeima ostavljali svet u šoku – 90 vodećih revolucionarnih komunista iz celog sveta okupilo se u Italiji.
Okupili smo se kako bismo sagledali ne samo lavinu velikih svetskih događaja, već i napredak koji komunisti ostvaruju na svim frontovima, dok naše ideje dopiru do sve šireg sloja ljudi. Rečima Alana Vudsa, lidera i teoretičara RKI:
„Ne mogu da se setim perioda u kojem je naša tendencija, istinska trockistička, marksistička tendencija, bila tako snažna, tako uspešna i tako samouverena kao što je sada.“
Naša snaga proizlazi iz činjenice da smo rano prepoznali dubinu radikalizacije koja se odvija širom sveta, kako se stvara nova situacija na globalnom nivou. Odgovorili smo potpunom unutrašnjom revolucijom 2023. godine, koja je kulminirala osnivanjem Revolucionarne komunističke internacionale (RKI).
Kada smo započeli tu revoluciju, naša Internacionala imala je 4.400 članova. To je predstavljalo rast od 85 odsto od početka pandemije. Na ovom sastanku rukovodstva RKI izvešteno je da sada imamo više od 8.000 članova širom sveta – još jedan rast od 80 odsto. Međutim, Alanovim rečima: „A ovo – tek je početak. Da, tek je početak.“
Komunisti nastavljaju da napreduju svuda, i kvantitativno i kvalitativno.
Sada se približavamo situaciji u kojoj ćemo uskoro imati 10.000 organizovanih revolucionara širom sveta i ne jednu, već više nacionalnih grupa sa više od 1.000 članova.
Kraj američkog veka
Uspeli smo da napravimo ove iskorake zato što smo prepoznali nešto što nijedan profesionalni pesimista „levice“ nije prepoznao. Ispod površine odvija se dubok proces radikalizacije. A njega pokreće ova lavina događaja koja snažno potresa svest.
Ta lavina je rezultat krize kapitalizma – a pre svega rezultat potresa u glavnoj svetskoj imperijalističkoj sili, Sjedinjenim Američkim Državama, koje se sada nalaze u ubrzanom stanju relativnog opadanja.
Horhe Martin otvorio je sastanak pregledom Trampovih poteza od samog početka 2026. godine: otmica Madura u Venecueli, pretnja invazijom na Grenland, blokada Kube, a sada i pretnje Iranu.
Lako je zamisliti da je sav ovaj haos proizvod Trampovog ludila. Horhe Martin je citirao Šekspirove reči: „iako je ovo ludilo, ipak ima svoj metod!“
Svakako postoji element ludila u Trampovim postupcima, ali u njima postoji i određena logika. Američki imperijalizam je u opadanju. Razdiru ga društvene krize – najnovija društvena eksplozija dogodila se u Minesoti, o čemu su drugovi raspravljali u Italiji. Tramp želi da učvrsti američki imperijalizam polazeći od toga da on više ne može da dominira čitavom planetom. Zbog toga pokušava da se usmeri ka glavnim centrima interesa američkog imperijalizma: najpre zapadnoj hemisferi, a zatim Pacifiku.
To ima ogromne posledice za svaki kontinent.
Latinska Amerika
U Latinskoj Americi, otvoreno zastrašivanje – ne samo Venecuele, već i Kube, Kolumbije, Meksika itd. – postaje norma pod Trampovom „Donroovom doktrinom“.
U tom kontekstu, u poslednjem periodu videli smo važan napredak snaga komunizma širom kontinenta. Na sastanku je izloženo kako je u Meksiku naša sekcija porasla gotovo pet puta od aprila 2023. godine i sada je premašila 500 članova.
U međuvremenu, rukovodstvo je na dnevni red stavilo posebnu tačku kako bi se izvukle važne pouke iz raskola u našoj staroj brazilskoj sekciji prošle godine. Zapravo, iz tog raskola je po prvi put proizašla prava sekcija RKI u Brazilu, koja deli ideje i perspektive Internacionale.
Na sastanku je istaknuto da je RKI u Brazilu porastao za 30 odsto u samo nekoliko meseci od svog osnivanja. To svedoči o njihovom entuzijazmu za ideje naše Internacionale, koje sada po prvi put nesmetano prožimaju sekciju. Rad naših brazilskih drugova izvor je ponosa i entuzijazma širom Internacionale.
Zajedno, ovi važni razvoji za RKI u Latinskoj Americi stavljaju nas u izuzetno povoljan položaj da unapredimo ideje komunizma u burnom periodu koji sada stoji pred nama.
Ove jeseni održaćemo istorijsku Panameričku školu za komuniste sa čitavog kontinenta – koja će po prvi put biti održana na tri jezika: španskom, portugalskom i engleskom.
Levi reformizam
Način na koji je Tramp uništio licemerni svetski „poredak zasnovan na pravilima“ u korist otvorenog imperijalističkog zastrašivanja kombinuje se sa hiljadu drugih izvora nezadovoljstva izazvanih inflacijom, stagnirajućim i opadajućim životnim standardom, skandalima tipa Epstin, koji raspiruju ogroman bes.
I taj bes, pre svega među mladima, dao je vidljive rezultate u čitavom nizu eksplozija: u revolucijama Generacije Z, u generalnim štrajkovima za Palestinu u oktobru, a najnovije u Minesoti. Ono što mu u celini nedostaje jeste vođstvo.
Mladi su se trudili da pronađu neku tačku oslonca. Od 2008. godine, niz partija i pojedinaca pokušavali su da kanališu ovo raspoloženje, partije koje bismo opisali kao reformističke – u smislu da odbacuju revoluciju i žele da stvore neku vrstu „kapitalizma sa ljudskim licem“. Ali taj kapitalizam sa ljudskim licem je iluzija.
Na kraju, njihova reformistička politika primorala ih je da se povinuju diktatu sistema. Uspeli su se i pali: Siriza u Grčkoj, Podemos u Španiji, Korbinov pokret u Velikoj Britaniji, Sanders u SAD i tako dalje. Svi su propali.
Naknadno, jedan sloj mladih zaobišao je ove starije lidere sleva, mnogi prihvatajući „komunizam“. Moramo se povezati sa tim slojem. Ali mi smo još premali da u potpunosti popunimo vakuum vođstva koji postoji.
Kao takvi, daleko od toga da su jednom zauvek testirani, reformisti se mogu vratiti i vraćaće se, zbog nedostatka alternative. To vidimo sada: kod Mamdanija u Njujorku, kod Gustava Petra u Kolumbiji, kod levo orijentisanih pomaka Zelenih u Velikoj Britaniji.
U važnoj teorijskoj diskusiji o levom reformizmu, raspravljali smo o tome kako pristupiti ovim pojavama. Kao što je Trocki rekao: „Glavni zadatak revolucionarne partije sastoji se u oslobađanju radničke klase od uticaja reformizma.“
Ali to zahteva razmišljanje. Ne može se postići osudama ili ignorisanjem ovakvih pojava. Ne postoji „jedna formula za sve“. Kao što je objašnjeno u diskusiji, naši zadaci zahtevaju da se „odupremo ponavljanju starih formula i da se pripremimo politički, organizaciono i psihološki za prilike i testove koji nas očekuju.“
Napredovanje svuda
Nedelja je završena ocenom onoga što smo do sada postigli i koraka koji su pred nama. Gotovo svugde, revolucionarni komunisti rastu i napreduju sa samopouzdanjem.
Sada prodajemo tri i po puta više knjiga nego 2020. godine. Prodaja časopisa In Defence of Marxism porasla je za 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Naše finansije su jače. Naš aparat je snažniji. Posete našeg sajta, domet na društvenim mrežama, broj slušalaca naših podkasta – sve pokazuje istu sliku.
I napredujemo od zemlje do zemlje.
U Velikoj Britaniji smo porasli sa 1.200 na 1.350 članova. U posebnoj sesiji dat je pregled kako su ovi napreci postignuti. Objašnjeno je kako je rukovodstvo učvrstilo svaki aspekt rada, od nacionalnog centra do finansija, pa do studentskog rada, gde smo samo od septembra udvostručili našu bazu među studentima.
Slična slika se vidi svugde. U Danskoj, Švajcarskoj i Francuskoj, RKI je porastao za 30 odsto u poslednjih godinu dana. U SAD, gotovo 40 odsto. U Irskoj i Meksiku za 100 odsto i 125 odsto! Postoji mnogo drugih sličnih podataka, svi pokazuju istu priču.
Tajna, ako se tako može nazvati, svodi se na tri stvari.
Prvo, hrabro smo se okrenuli prema mladima svuda.
Moramo mladima koje regrutujemo dati inicijativu, dati im vlasništvo nad radom. Najbolje među njima treba odgovorno gurati napred, da igraju ulogu u vođenju rada lokalno, regionalno, pa čak i nacionalno. Moramo im napraviti prostor.
Kao što je upitano u završnim zapažanjima Alana Vudsa:
„Iskreno razmislite o sebi i iskreno se zapitajte: da li i danas, sa velike i čudesne 32 godine, zaista još uvek posedujem isti žar, isti duh, istu iskru koju sam imao kada mi je bilo 16, 17, 18 godina?
„Moramo se osloniti na ovaj živi element. Mladi ljudi, baš mladi ljudi, i kao što su mnogi drugovi istakli, moramo imati veru u njih, pouzdati se u njih.“
Drugi faktor je teorija, ideje – moramo organizaciju prožeti svemoćnim idejama marksizma.
„Nikada ne smete izgubiti ovu iskru, ovu energiju, ovaj duh. Ako to učinite, tada ste izgubljeni.“
Foto: RCP
Rukovodstvo mora posvetiti pažnju, pre svega, obrazovanju mladih. Ako tražimo od mladog komuniste da dođe na sastanak ogranka ili čitalačku grupu na dva sata, treba da se postaramo da ta dva sata uključe promišljenu, uzbudljivu i dobro pripremljenu političku diskusiju. Ako tražimo od mladih drugova da posvete jedan dan pohađanju dnevne škole, treba da se postaramo da iz te škole izađu inspirisani, sa žarom u očima, jer je ozbiljna pažnja posvećena idejama, sadržaju i diskusiji.
Ovo je ključ za obezbeđivanje trećeg faktora: entuzijazma, koji je ključan za izgradnju. Prema rečima Alana Vudsa:
„Poznajem naše drugove, poznajem ovu Internacionalu, poznajem ovu organizaciju veoma dobro. Reći ću vam: kada su drugovi motivisani i shvate šta treba da rade, učiniće sve. To je tajna. Nema druge tajne. To zavisi od vas.”
„Zato se vraćam onome što sam rekao. Nikada ne smete izgubiti ovu iskru, ovu energiju, ovaj duh. Ako to učinite, tada ste izgubljeni. Vi ste mrtvi muškarci i žene.“
Dok sumiramo ono što smo postigli; dok sagledavamo poremećenu svetsku situaciju i beskrajne mogućnosti koje ona stvara za komuniste; dok razmišljamo o tome šta još možemo postići kako se približavamo važnoj prekretnici – ne samo 10.000 članova širom sveta, već 10.000 čeličnih, teorijski obučenih kadrova spremnih na svaku žrtvu – kako onda ne bismo bili ispunjeni entuzijazmom i optimizmom?
Ovo nije lažni optimizam. To je dobro utemeljen optimizam, čvrst u saznanju da, kako svetska istorija dostiže kritičnu tačku, i mi rastemo. Kroz naš strpljivi rad, vođen dan za danom, okupljamo snage i podižemo skele moćne komunističke snage koja će u budućnosti odlučno intervenisati kako bi promenila tok ljudske istorije.
