Filadelfijski bend The Roots godinama je bio ljubomorno čuvana tajna hiphop inteligencije, i poslednja linija odbrane umetničke forme tradicionalno zasnovane na dva gramofona i mikrofonu od zlih jezika željnih omalovažavanja njene ozbiljnosti.
Preuzeto iz muzičkog magazina “Ritam” (vol. V, br. 4) iz novembra 1994
Pokret za građanska prava koji je započeo 50-tih sa Martin Luter Kingom a doživeo svoj vrhunac krajem šezdesetih sa pojavom “Partije Crnih Pantera” realno nije doneo veliko poboljšanje uslova života za crnu manjinu u Severnoj Americi. Dominantna reformistička struja unutar pokreta (usredsređena na Demokratsku stranku i politiku pozitivne diskriminacije) uspela je da stvori jako uzak sloj crne sitne-buržoazije koja se integrisala u belu srednju klasu, međutim velika većina afro-amerikanaca, do […]
Joe Strummer, jedan od najrazgovetnijih glasova britanske punk scene kasnih sedamdesetih, umro je od srčanog udara 22. decembra 2002, u pedesetoj godini. Sa svojim bendom, The Clash, pomogao je u stvaranju trajnog nasleđa: njegova neumorna muzička radoznalost opovrgla je karikiranu sliku punka kao bezumnog đubreta od dva akorda, dok su njegovi oštri tekstovi postavili standard za tekstopisce koji su se latili političkih i socijalnih tema.
U ovom članku drugovi iz nigerijskog marksističkog žurnala Workers’ Alternative ulaze u suštinu muzike gospodara afrobeat-a, pokojnog Fela Anikulapo Kutija, koji je preminuo 2. avgusta 1997. Ovaj članak je originalno napisan na godišnjicu njegove smrti. Ovaj umetnik, malo poznat izvan afričkog kontinenta, bio je ekstremno popularan među afričkom radničkom klasom i omladinom zbog revolucionarnog sadržaja njegovih stihova i muzike.
Džordž Buš Junior tokom svog mandata nezaustavljivo srlja u propast – uspeo je da se zameri svima: od islamskog sveta, preko anti-globalista do ekologa. Međutim, tek sada je napravio fatalnu grešku. Probudio je iz višegodišnjeg sna Public Enemy i time napravio dvostruku uslugu čovečanstvu – pop muzici je vratio njene superheroje a sebi zapečatio karijeru. Buš nema predstavu s kim se kači; u poređenju sa originalnim “liričkim teroristima” Al Kaida […]
Ken Louč je napravio mnoge nezaboravne filmove, među njima i “Moje ime je Džo“ i najpoznatiji “Zemlja i sloboda“ u kom se bavi Španskim građanskim ratom kasnih tridesetih. Kao i u svim njegovim filmovima, Loučova odanost radničkoj klasi i njenim borbama je evidentna. Intervju je objavljen u Estrategia Internacional br. 10, argentinskim novinama. Ovaj tekst je skraćena verzija intervjua: