Ono što se sada dešava u Makedoniji potvrđuje ono što smo oduvek govorili. Nema rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu dokle god se ne reše ekonomski i socijalni problemi. Kao što je Lenjin istakao, nacionalno pitanje je u suštini pitanje hleba. Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.
Jedna od prvih mera opozicije posle događaja 5. oktobra bilo je preuzimanje kontrole nad Narodnom Bankom Jugoslavije. Zaustavljena je primarna emisija novca, koja je više od decenije bila osnovni instrument pljačkanja društva od strane Miloševićevog režima jer je izazivala redistribuciju dohodaka, a pre svega na štetu radničke klase čije plate su bile u manjoj ili većoj meri fiksne, i nisu bile sposobne da prate rast cena i deviznog kursa. Inflatorna […]
“Baš kao što se 19. vek završio izbijanjem Prvog svetskog rata 1914, rat koji je počeo na Kosovu, prvi u Evropi posle 1945, označava naš pravi ulazak u 21. vek. Vrlo je simbolično da treba da uđemo u novu eru na isti način, i manje-više na istom mestu, kao i prošlu… Događaji koji se tamo odvijaju odražavaju samo promenjeno ruho raznih međunarodnih aktera…” “Sjedinjene Američke Države su evidentno jedina ‘super […]
(Ovo je prevod dva članka objavljena u dnevniku Jang, u Lahoreu, u januaru 2000-te. Jang su glavne buržoaske dnevne novine sa tiražom od 750.000. Tekst je preuzet sa sajta In Defence Of Marxism)
Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, kaže stara izreka. A da je tako, može se uveriti svako ko pogleda neku od informativnih emisija u udarnom terminu glasila SPO-a, na Studiju B. Ruku na srce, Mala Bastilja nije ništa gora od RTS-a, čiju je metodologiju ispiranja mozga narodu zdušno prihvatila. No, ostavimo RTS i velike laži za neki drugi put, pošto i vrapci znaju da je “Obnova” samo fikcija iz kuhinje […]
Tokom NATO bombardovanja Srbije i Kosova propagandna mašinerija medija na zapadu, sa nekoliko časnih izuzetaka, poslušno je isticala frazu da je nužno koncentrisati vojne trupe devetnaest najmoćnijih nacija sveta, u cilju zaustavljanja “etničkog čišćenja” kosovskih Albanaca. Sve vesti su bile usmerene u pravcu opravdavanja svega što je NATO radio. U to vreme mi smo objavili seriju članaka objašnjavajući stvarne razloge bombardovanja: nametanje strateških interesa zapadnog imperijalizma Balkanu. Kada smo pisali […]
Prekjuče je održana sednica kojoj su prisustvovale brojne “krupne zverke” Miloševićevog režima, kao što su Dragan Tomić, Mirko Marjanović, Živko Šokolovački, Gorica Gajević i drugi visoki kadrovi SPS-a i JUL-a. Povod je bio manje-više formalan: obnova bombardovanih kapaciteta Naftne Industrije Srbije; moglo bi se reći, standardni performans namenjen eksploataciji u tekućoj propagandnoj kampanji RTS-a.
Prošlonedeljni balkanski samit u bosanskom glavnom gradu, Sarajevu, je bio odgovarajući epilog US-NATO ratu. Kao i sam rat, gde su najplemenitiji ljudski motivi korišćeni da opravdaju brutalni i unapred smišljeni napad na malu i slabu zemlju, sudar između retorike i pompe samita od prošlog petka, i stvarnosti nije mogao biti uočljiviji.
Štampa na Zapadu je u poslednje vreme forsirala opozicioni pokret koji se razvija u Srbiji. Najavljivali su blizak pad Miloševića još od kraja NATO-ovog bombardovanja. Stoga je 4. avgusta The Guardian objavio članak pod naslovom ‘Kampanja za isterivanje Miloševića se zahuktava’. Televizijski izveštaji su posebno insistirali na ovakvom uglu posmatranja stvari. Ali kada se pogleda stvarna situacija, dobija se kompletno drugačija slika.
U celom svetu, na svim kontinentima, u svim zemljama, radnici i narodi decenijama su prinudjeni da brane svoja prava na rad i život, da brane tekovine izvojevane vekovnom demokratskom borbom od napada svetskih moćnika koji su svojim interesima podredili sve vlade i sve međunarodne institucije.
Za vrijeme Balkanskih ratova 1912-13. Leon Trocki je napisao: “U politici kao u privatnom životu ništa nije jevtinije nego moralizovanje–ništa jevtinije i beskorisnije. Mnogi ljudi, međutim, ga smatraju atraktivnim zato što ih spašava od potrebe da razmotre objektivne mehanizme događaja.” U svim hektarima štampe i milionima sati televizijskih programa posvećenih balkanskoj krizi, od početka raspada jugoslovenske federacije 1991, tu doslovno nije bilo izvještaja, i mnogo manje analiza, njenih osnovnih uzroka.
Nakon lokalnih izbora u jesen ‘96. godine, neki od lidera opozicionih stranaka, udruženi u koaliciji “Zajedno”, su pozvali narod na ulice optuživši partije na vlasti za manipulacije izbornim spiskovima i krađu glasova. U svim većim gradovima u Srbiji, organizovane su demonstracije koje su trajale tri meseca. Svakodnevno su građani po hladnoći učestvovali u pretežno mirnim demonstracijama, izražavajući tako svoje nezadovoljstvo ne samo izbornim rezultatima već i celokupnom ekonomskom situacijom, staljinističkim […]