Ove godine, prvi put posle skoro šest decnija, ne obeležava se 29. novembar. Nova vlast je ukinula taj dan kao “komunistički praznik”. I bivši režim je pokušavao da se oslobodi podsećanja na dan kada je proglašena republika i na sve što su predstavljali tada proklamovani ideali, ali se nije usudio da stvar dovede do kraja.
UVOD Dvadeseti vek je za nama. Ako bismo pokušali da odredimo koje pojave karakterišu ovo istorijsko razdoblje, sport bi svakako zauzeo posebno mesto. On je dobio onaj značaj koji je religija imala u srednjem veku: olimpijske igre postale su najznačajnija svetkovina savremenog sveta, a olimpijska ideja njegovo “humanističko” jevanđelje. Moderni olimpijski paganizam oblik je u kome je kapitalizam deklasirao hrišćanstvo (i druge religije) i postao najvažnije ideološko sredstvo za integraciju […]
Uprkos tome što građanski (buržoaski) ekonomski teoretičari imaju običaj da kapitalizam posmatraju neistorijski, kao večni i jedini mogući oblik društvenog uređenja, a što implicira jedinstvenu teoriju kapitalizma, njihovi pogledi i teorije o kapitalizmu su se menjali uporedo sa njegovim razvojem, neprestano se sukobljavajući i razmimoilazeći. Rezultat toga je da ono što danas predstavlja “ekonomsku nauku” čini nehomogen skup ideja, skup međusobno suprotstavljenih i ponekad potpuno isključivih teorija.
Boljševička Revolucija u Rusiji dogodila se na današnji dan pre osamdeset i pet godina. Ona je bila logičan rezultat objektivnog ekonomskog i društvenog procesa globalizacije monopolističkog kapitalizma između 1870. i 1914. godine. Istovremeno, Revolucija je predstavljala prvi korak u svesnom pokušaju od strane internacionalne radničke klase i njene avangarde da ukine kapitalizam kao takav i da uspostavi temelje novog sveta, sveta osnovanog na principima jednakosti svih radnih ljudi, sveta bez […]
DOS-ov establišment i njegove domaće apologete još jednom su nam pokazali svoj kapacitet za licemerje i koliko su nisko spremni da idu samo da bi opravdali sopstveni neuspeh. Kao i ranije, vladini zvaničnici i njihova svita (mediji, politički “analiticari”, CESID…), ne ustežu se od izjava koje vređaju zdrav razum prosečnog Jugoslovena a često prelaze i u otvoreni antagonizam i prezir prema masama. Tako, bežeći od činjenica, kao glavni uzrok propasti […]
Argentina je u geopolitičkom smislu ključna zemlja Latinske Amerike. Sudbina Argentine i njenog severnog suseda Brazila odrediće budućnost čitave južne Amerike. Argentinska radnička klasa odlikuje se specifičnim istorijskim nasleđem i tradicijom koja je u neku ruku jedinstvena u svetskim okvirima. Za razliku od ostalih industrijalizovanih zemalja, gde je radništvo sebe izražavalo kroz masovne socijalističke ili komunističke partije , klasna borba u Argentini iznedrila je čudnovat fenomen – političkog mutanta poznatijeg […]
U ponedeljak 15. jula, na četvrtom kanalu BBC-a, politički komentator Endrju Mar je intervjuisao Gor Vidala, čuvenog američkog pisca. Intervju je bio prilično neverovatan zbog svog pronicanja u tekuću situaciju američkog kapitalizma.
“Da je život stvar koju novac može kupiti, bogati bi živeli a siromašni mogli da umru.“ (iz narodne pesme regiona Gornje Temze) Zaista, ni u jednom periodu ljudske istorije, kao tokom epohe kapitalizma nije razvoj sredstava za proizvodnju bio tako snažan i dinamičan, a siromaštvo radnih, nižih klasa, tako ekstremno veliko na svetskom nivou. Od njegovog nastanka, o kapitalizmu su napisane mnoge analize i kritike, vođene mnoge diskusije. Jedna od […]
– I – Čovek kao deo materijalnog sveta, kao biće izloženo delovanju elementarnih prirodnih zakona nikada ne može biti apsolutno slobodan – biti apsolutno slobodan znači ne postojati. Prvi i najopštiji zakon kojeg se čovek nikada ne može osloboditi je zakon dijalektike: njegovo telo, sačinjeno iz iste nežive materije koja ga okružuje nalazi se u međusobnoj interakciji sa njom – jedno drugo uzajamno određuju. I na ljudski organizam i na […]
Svedok izvršenja kazne don Niko Luković, mobilisani sveštenik iz Prčnja Prvog februara 1918. godine oko šest hiljada mornara austrougarske ratne flote uzelo je komandu u svoje ruke i istaklo crvene zastave na oko četrdeset brodova u zalivu Boke. To nije samo bio izraz antiratnog raspoloženja u Austrougarskoj monarhiji, već je, po izveštaju srpskog vojnog atašea u Padovi, pobuna mornara bila “rezultat lenjinističkih ideja koje su se toliko raširile u austrougarskoj […]